Странка (тужилац, тужени, окривљени, предлагач) у судским и управним поступцима може сама предузимати процесне радње, а може у ту сврху именовати и друго лице – у кривичном поступку то је бранилац, а у другим поступцима – пуномоћник. У неким случајевима, странка може имати и заступника који не зависи од њене воље: обавезни бранилац окривљеног кога поставља суд, законски заступник малолетног лица кога овлашћује сам закон и др.
БРАНИЛАЦ ОКРИВЉЕНОГ
(Законик о кривичном поступку, 2006)
КО МОЖЕ БИТИ БРАНИЛАЦ
Бранилац окривљеног у кривичном поступку по правилу може бити само адвокат. Њега може заменити адвокатски приправник, ако се поступак води за кривично дело за које се по закону може изрећи казна затвора у трајању до пет година. Пред Врховним судом Србије бранилац може бити само адвокат.
КО НЕ МОЖЕ БИТИ БРАНИЛАЦ
а) Бранилац не може бити саокривљени, оштећени, брачни друг оштећеног или тужиоца, ни њихов сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог степена или по тазбини до другог степена, б) Бранилац не може бити ни лице које је позвано као сведок, осим ако је по овом законику ослобођено дужности сведочења и изјавило је да неће сведочити и ц) Бранилац не може бити ни лице које је у истом предмету поступало као судија или јавни тужилац или је предузимало радње у претходној истрази.
КО МОЖЕ АНГАЖОВАТИ БРАНИОЦА
Сам окривљени. Браниоца окривљеном могу узети и његов законски заступник, брачни друг, лице са којим окривљени живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, усвојитељ, усвојеник, брат, сестра и хранитељ.
КОЛИКО БРАНИЛАЦА МОЖЕ ИМАТИ ЈЕДАН ОКРИВЉЕНИ
Више окривљених могу имати заједничког браниоца само ако то није у супротности са интересима њихове одбране и ако је орган који води поступак оценио да не постоји могућност да се између више окривљених појави сукоб интереса. Један окривљени може имати истовремено у поступку највише три браниоца, а у изузетним случајевима и по допуштењу суда, највише пет бранилаца. Сматра се да је одбрана обезбеђена кад у поступку учествује један од бранилаца.
КАД СЕ ПОСТАВЉА ОБАВЕЗНИ БРАНИЛАЦ
а) ако је окривљени нем, глув или неспособан да се сам успешно брани, б) ако се поступак води због кривичног дела за које се може изрећи казна затвора преко десет година или тежа казна, ц) ако је окривљеном одређен притвор, д) ако се окривљеном суди у одсуству. Ако окривљени у наведеним случајевима обавезне одбране не узме сам браниоца, председник суда ће му поставити браниоца по службеној дужности, из реда локалних адвоката.
КО ЈЕ СИРОМАШКИ БРАНИЛАЦ
Кад не постоје услови за обавезну одбрану, а поступак се води за кривично дело за које је прописана казна затвора преко три године, а у осталим случајевима ако је то оправдано интересима правичности, на захтев окривљеног који према свом имовном стању не може сносити трошкове одбране, суд ће му поставити браниоца о трошку државе.
ШТА ПРЕДУЗИМА БРАНИЛАЦ
а) разматра списе и разгледа предмете који служе као докази, б) писмено и усмено општи са окривљеним који је притворен, ц) присуствује саслушању окривљеног, д) присуствује извођењу појединих истражних радњи, е) прикупља доказе за одбрану окривљеног и предлаже суду њихово извођење, ф) учествује на главном претресу, нарочито у доказном поступку и завршној речи. г) у корист оптуженог улаже правне лекове
ЗАСТУПАЊЕ У ГРАЂАНСКИМ СТВАРИМА
ЗАКОНСКИ ЗАСТУПНИК
Заступање странке уређено је у Закону о парничном поступку тако да странка која нема парничну способнсот бива заступана од њеног законског заступника – тако, малолетно дете по закону заступа његов родитељ. Законски заступник одређује се законом или актом надлежног органа донесеним на основу закона. За правна лица, имена лица овлашћених за заступање и границе њихових овлашћења уписују се у судски регистар. Законски заступник заступа странку у парници и у њено име иступа; у њено име преузима парничне радње и у њено име прима на знање радњу суда и противне стране.
ПРИВРЕМЕНИ ЗАСТУПНИК
Закон о парничном поступку предвиђа да суд туженом решењем поставља привременог заступника, нарочито у следећим случајевима: а) ако тужени није парнично способан, а нема законског заступника, б) ако постоје супротни интереси туженог и његовог законског заступника, ц) ако је боравиште туженог непознато, а тужени нема пуномоћника, д) ако обе странке имају истог законског заступника, е) ако се тужени или његов законски заступник, који немају пуномоћника, налазе у иностранству, а достављање се није могло извршити.
ПУНОМОЋНИК
Пуномоћник је заступник странке који парницу води по њеном овлашћењу. Функцију пуномоћника може вршити свако пословно способно лице, осим надриписара. Изузетно, у парницама о имовинскоправним захтевима у којима вредност предмета спора прелази законом одређени износ, пуномоћници правних лица могу бити само лица која имају положен правосудни испит. Странку мора заступати адвокат у поступку по ревизији и захтеву за заштиту законитости.
Обим пуномоћја одређује странка. Она може пуномоћника овластити на све радње (тзв. пуномоћје за вођење парнице) или само на неке. Овлашћење може бити дато и за један стадијум поступка или за једно рочиште, па чак и за једну процесну радњу. Пуномоћје за вођење парнице овлашћује на све радње, али ако пуномоћник није адвокат, за најзначајније радње потребно му је изрично овлашћење. Радње пуномоћника, као и оне које су преузели суд и противна странка, имају исто дејство као и да их је преузела заступана странка, односно као да су предузете према њој. Странка може на расправи опозвати сваку радњу пуномоћника. Постојање уредног пуномоћја је процесна претпоставка коју суд узима у обзир по службеној дужности у сваком стадијуму поступка.
Пуномоћник може бити свако пословно способно лице, без обзира на његове интелектуалне способности, степен образовања, културу итд, али лица која имају право да ангажују у заступању пуномоћника, најчешће узимају стручно лице – адвоката.
Пуномоћник је дужан да при првој радњи у поступку поднесе пуномоћје. Ако посумња у истинитост писменог пуномоћја које није оверено од надлежног органа, суд ће обавезно решењем одредити да се поднесе оверено пуномоћје. Против овог решења није дозвољена жалба.
Пуномоћје престаје окончањем парнице, опозивањем од стране странке, отказом од стране пуномоћника, престанком постојања странке која је правно лице и смрћу пуномоћника. Пуномоћје за поједине радње престају и смрћу странке.
Опозивање пуномоћја је једнострана изјава странке која је издала пуномоћје (властодавца) којом одузима овлашћење пуномоћнику да је даље заступа у парници. Као и друге парничне радње, опозив се мора саопштити суду пред којим се поступак води и то писмено – поднеском или усмено на записник код тог суда. Опозив пуномоћја производи правне последице према противној странци од оног момента када јој буде саопштено од суда коме је учињено. Све радње које су до тог тренутка предузете од противне стране, пуноважне су.
Отказ пуномоћја је једнострана изјава пуномоћника којом изазива престанак свог овлашћења за заступање лица од кога је пуномоћје добио. Да би отказ био пуноважан мора се саопштити суду поднеском или усмено на записник..
ВРСТЕ ПУНОМОЋНИКА
а. Лажни пуномоћник (фалсус процуратор). Овај пуномоћник је лице које је вршило или врши заступање у поступку, односно пуномоћник коме је у току поступка престало да важи пуномоћје а наставило је са заступањем, као и лице које има пуномоћје за заступање али је оно фалсификовано или је из неког другог разлога непуноважно, тј. такво лице које у суштини нема пуномоћје за заступање. Ако суд у току поступка утврди да се ради о лицу без пуномоћја, а странка предузете радње од таквог лица накнадно не одобри, решењем суда укинуће се све предузете радње од таквог лица. Док се решењем не пониште предузете радње, оне су правно пуноважне.
б. Пуномоћник и заступник за примање писмена. Овај пуномоћник је лице, чија је функција ограничена на примање писмена. Таквог пуномоћника треба, на позив суда, да постави странка или њен законски заступник, који се налази у иностранству, а нема пуномоћника у Србији. Ако странка или њен законски заступник не поставе пуномоћника за примање писмена, то ће учинити суд, који ће их о томе обавестити. Достављање позива односно поднесака пуномоћнику за примање писмена, сматра се да је достављање уредно извршено према странци за коју пријем писмена обавља.
ц. Надриписар. Надриписар је физичко лице које се неовлашћено бави пружањем правне помоћи у виду занимања и за награду. Овакво пружање правне помоћи представља и кривично дело које се гони по службеној дужности, али није нужно да је такво лице и кривично осуђено да би било надриписар. Суд је овлашћен да и на други погодан начин установи да се ради о једном лицу које се бави надриписарством. Чим суд у току поступка утврди да се ради о надриписару, дужан је да му одмах ускрати даље заступање и о томе обавести странку. Против решења о ускраћивању заступања дозвољена је несуспензивна жалба. Радње које је надриписар предузео до ускраћивања даљег заступања пуноважне су ако их странка накнадно одобри. У противном суд ће их решењем укинути. Надриписар је једино потпуно пословно способно лице коме је, без обзира на његове способности, законом забрањено да буде пуномоћник у било ком поступку.
